Вода, основа за опстанак свих живих бића, је једна од најчешћих и најважнијих супстанци на Земљи. Људи не могу да издрже без воде дуже од неколико дана. Ниједно биће на нашој планети не може да опстане без воде. Чак и оне врсте које су добро адаптиране на услове са минималним количинама воде, не могу без ње.
Вода прекрива око 75% земљине површине (Сл. 2-1). 97% се налази у океанима и морима, а само 3% у копненим (слатким) водама, у облику глечера, ледених покривача, површинских и подземних вода, као и у атмосфери. Највећи део слатке воде се налази у глечерима и леденим покривачима, затим у подземним водама. Само мали део слатких вода је у језерима, барама, рекама и потоцима. Преостали део воде се налази у атмосфери.
ШТА ЈЕ ВОДА?
МОЛЕКУЛ ВОДЕ
Хемијски, вода може да се дефинише као једињење кисеоника и водоника – Н2О, при чему су два атома водоника (Н) везана за један атом кисеоника (Сл. 2-2).
Слика 2-2. Молекул воде
Атоми могу бити позитивно или негативно наелектрисани. У случају воде, атоми водоника су позитивно наелектрисани, док је атом кисеоника са негативним наелектрисањем. Два атома водоника се налазе са једне стране атома кисеоника. Последица тога је да је та страна молекула воде са позитивним наелектрисањем, док је страна са атомом кисеоника негативно наелектрисана.
Молекул воде је илустрација онога што се означава као "супротности се привлаче". Позитивна страна молекула воде се везује са негативном страном (где је кисеоник) другог молекула воде (Сл. 2-3). Молекули воде "имају" тенденцију да се групишу у капи, уместо да формирају танак слој. Без утицаја силе гравитације, молекули воде би били савршеног сферичног облика.
Слика 2-3. Повезани молекули воде.
